Центар у вршењу јавних овлашћења пружа услуге социјалног рада и покреће судске поступке када је законом на то овлашћен.

Поред послова јавних овлашћења из надлежности Републике, Центар обавља послове у сладу са:
1. Одлуком о социјалној заштити из надлежности општине Баточина,
2. Oдлукoм o условима, начину и поступку остваривања права на социјалну заштиту у општини Лапово,
3. Одлуком о правима у социјалној заштити из надлежности општине Рача
Један од битних елемената делатности Центра је учествовање у пословима планирања и развоја социјалне заштите у јединици локалне самоуправе.
Делатност Центра за социјални рад је организована друштвена делатност од јавног интереса, чији је циљ пружање помоћи и оснаживање за самосталан и продуктиван живот у друштву како појединаца, тако и породица, као и спречавање нaстајања и отклањања последица социјалне искључености.
Свако од нас, у неком периоду живота, може имати потребу за услугама центра за социјални рад. Наши стручни радници – социјални радници, психолози, педагози, правници, имају законску обавезу да изађу у сусрет грађанима којима је потребна помоћ и подршка: деци и младима, одраслим и старијим особама, особама са инвалидитетом, особама са проблемима у породичним односима и насиљем у породици, материјално угроженим особама.

1. У ВРШЕЊУ ЈАВНИХ ОВЛАШЋЕЊА, ЦЕНТАР, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ, ОДЛУЧУЈЕ О
1. остваривању права на новчану социјалну помоћ;
2. остваривању права на додатак за помоћ и негу другог лица;
3. остваривању права на помоћ за оспособљавање за рад;
4. остваривању права на смештај у установу социјалне заштите;
5. остваривању права на смештај одраслог лица у другу породицу;
6. хранитељству;
7. усвојењу;
8. старатељству;
9. одређивању и промени личног имена детета;
10. мерама превентивног надзора над вршењем родитељског права;
11. мерама корективног надзора над вршењем родитељског права.

2. У ВРШЕЊУ ЈАВНИХ ОВЛАШЋЕЊА, ЦЕНТАР, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ, ОДЛУЧУЈЕ О
• спроводи поступак посредовања – медијације у породичним односима (мирење и нагодба);
• доставља налаз и стручно мишљење, на захтев суда, у парницама у којима се одлучује о заштити права детета или о вршењу, односно лишењу родитељског права;
• доставља, на захтев суда, мишљење о сврсисходности мере заштите од насиља у породици коју је тражио други овлашћени тужилац;
• пружа помоћ у прибављању потребних доказа суду пред којим се води поступак у спору за заштиту од насиља у породици;
• спроводи поступак процене опште подобности хранитеља, усвојитеља и старатеља;
• врши попис и процену имовине лица под старатељством;
• сарађује са јавним тужиоцем, односно судијом за малолетнике у избору и примени васпитних налога;
• спроводи медијацију између малолетног учиниоца и жртве кривичног дела;
• подноси извештај о испуњењу васпитног налога јавном тужиоцу, односно судији за малолетнике;
• присуствује, по одобрењу суда, радњама у припремном поступку против малолетног учиниоца кривичног дела (саслушање малолетног учиниоца кривичног дела, саслушање других лица), ставља предлоге и упућује питања лицима која се саслушавају;
• доставља мишљење суду пред којим се води кривични поступак против малолетника у погледу чињеница које се односе на узраст малолетника, чињеница потребних за оцену његове зрелости, испитује средину у којој и прилике под којима малолетник живи и друге околности које се тичу његове личности и понашања;
• присуствује седници већа за малолетнике и главном претресу у кривичном поступку против малолетног учиниоца кривичног дела;
• обавештава суд надлежан за извршење заводске васпитне мере и орган унутрашњих послова када извршење мере не може да започне или да се настави због одбијања или бекства малолетника;
• стара се о извршењу васпитних мера посебних обавеза;
• проверава извршење васпитне мере појачаног назора од стране родитеља, усвојитеља или старатеља и указује им помоћ у извршењу мере;
• проверава извршење васпитне мере појачаног надзора у другој породици и указује помоћ породици у коју је малолетник смештен;
• спроводи васпитну меру појачаног надзора од стране органа старатељства тако што се брине о школовању малолетника, његовом запослењу, одвајању из средине која на њега штетно утиче, потребном лечењу и сређивању прилика у којима живи;
• стара се о извршењу васпитне мере појачаног надзора уз обавезу дневног боравака у установи за васпитавање и образовање малолетника,
• доставља суду и јавном тужиоцу за малолетнике извештај о току извршења васпитних мера о чијем се извршењу стара;
• предлаже суду доношење одлуке о трошковима извршења васпитних мера;
• обавља друге послове утврђене законом.

Најбољи интерес деце и младих је централни принцип приликом одређивања сваке одлуке или спровођења активности у вези са заштитом деце и младих. Било да се ради о процени подобности родитеља током развода брака, или о процени потенцијалних усвојитеља, или о процени личности и социјалног контекста малолетне особе у поступку пред судом, наши стручни тимови у први план стављају „најбоље интересе детета или младе особе“.
Они своју процену доносе руководећи се основним начелом, а то је:„Шта је у конкретном случају најбоље за конкретно дете или младу особу“. Дакле, најбољи интереси детета имају предност над интересима родитеља, односно старатеља, установе или заједнице, у ситуацијама када се ови интереси разликују.
Закон о социјалној заштити прописује да је малолетно лице (дете) и пунолетно лице до навршених 26 година живота (млади) корисник права и услуга у систему социјалне заштите када му је услед породичних и других животних околности, угрожено здравље, безбедност и развој, односно ако је извесно да без подршке система социјалне заштите не може да достигне оптимални ниво развоја, а нарочито:
1. ако је без родитељског старања или у ризику од губитка родитељског старања;
2. ако његов родитељ, старатељ или друго лице које се о њему непосредно стара није у стању да се о њему стара без подршке система социјалне заштите, услед здравствених разлога, менталног обољења, интелектуалних тешкоћа или неповољних социо-економских околности;
3. ако има сметње у развоју (телесне, интелектуалне, менталне, сензорне, говорно-језичке, социо-емоционалне, вишеструке), а његове потребе за негом и материјалном сигурношћу превазилазе могућности породице;
4. ако је у сукобу са родитељима, старатељем и заједницом и ако својим понашањем угрожава себе и околину;
5. ако се суочава с тешкоћама због злоупотребе алкохола, дрога или других опојних средстава;
6. ако постоји опасност да ће постати жртва или ако јесте жртва злостављања, занемаривања, насиља и експлоатације, односно ако су му физичко, психичко или емоционално благостање и развој угрожени деловањем или пропустима родитеља, старатеља или друге особе која се о њему непосредно стара;
7. ако је жртва трговине људима;
8. ако је страни држављанин односно лице без држављанства, без пратње;
9. ако се његови родитељи споре око начина вршења родитељског права;
10. ако има друге потребе за коришћењем социјалне заштите.

Старији су међу најосетљивијим и најрањивијим групама које захтевају дужну пажњу, између осталог и због чињенице да се повећава удео популације са хроничним обољењима. Услед пада животног стандарда заштитна улога породице слаби, па се подршка остарелим члановима измешта ка установама и институцијама, чак и у свакодневном функционисању и задовољавању основних животних потреба.
Закон о социјалној заштити прописује да је пунолетно лице од навршених 26 до навршених 65 година (одрасли) и пунолетно лице старије од 65 година (старији корисник) јесте корисник права и услуга у социјалној заштити, када је његово благостање, безбедност и продуктиван живот у друштву угрожен ризицима услед старости, инвалидитета, болести, породичних и других животних околности, а нарочито:
1. ако има телесне, интелектуалне, сензорне или менталне тешкоће или тешкоће у комуникацији, и када се, услед друштвених или других препрека, сусреће с функционалним ограничењима у једној или више области живота;
2. ако постоји опасност да ће постати жртва или ако јесте жртва самозанемаривања, занемаривања, злостављања, експлоатације и насиља у породици;
3. ако се суочава с тешкоћама због поремећених односа у породици, зависности од алкохола, дрога или других опојних средстава или због других облика друштвено неприхватљивог понашања и других узрока;
4. ако је жртва трговине људима;
5. ако је страни држављанин и лице без држављанства у потреби за социјалном заштитом;
6. ако има потребе за домским смештајем и друге потребе за коришћењем социјалне заштите.